Драгомир Влајсевић
01.04.2008.
Развојни тим студија Flagship, од којих је већина радила на развоју чувеног Diablo-a, дуго је радио на наставку ове чувене игре који би могао да буде њен достојан наследник у новом миленијуму. Иако вам нуди могућност играња из првог или трећег лица (што зависи од одабране класе), Hellgate: London не нуди ништа што већ није виђено у поджанру hack and slash RPG игара.
Сценарио je следећи: година је 2025. и обистинило се давно пророчанство о смаку света, који ће наступити када вране напусте лондонски Тауер. Инвазија демона је скоро потпуно уништила свет какав смо дотад познавали. Они малобројни преживели повлаче се у подземље, где организују покрет отпора. Као базе користе напуштене станице подземне железнице, одакле кроз мрежу подземних тунела нападају демонске армије на површини. На самом почетку игре морате се определити за једну од играчких класа. Свака од њих нуди специфичан стил игре и различиту специјализовану опрему, коју у току прилично дуге single player кампање скупљате у огромним количинама. У току игре крећете се од једног до другог подземног места, решавате неколико стотина изазова, што је опет повезано с уништавањем огромног броја демона, и купите све бољу и бољу опрему, што у крајњем случају и чини највећи део игре. Сваки део опреме можете надоградити тако што инвестирате у материјал који добијате уништавањем непотребне опреме, тако да вам неко оружје пронађено на самом почетку игре може трајати и до самог краја.
Основни проблем ове игре, чини се, јесте њена потпуна неоптимизованост 3D engine-a. Ма како поставили графику и резолуцију у којој играте, уколико се око вас у одређеној зони нађе више од десетак противника, број фрејмова нагло пада, што доводи до тога да се не може скоро ни играти. Ово је наочито приметно у каснијем току игре, на самој површини и у великим подземним холовима, где су противници сакривени и учитани у engine, али их ви због удаљености и не видите. То је доста заморно и веома фрустрирајуће, али није ништа што добар patch не може да реши.
Оно што ова игра нуди једном играчу данас нуди скоро свака MMOR-RPG игра. Ради напомене, и Hellgate: London нуди multiplayer, који је опциони сегмент игре и плаћа се као WoW, али чак ни тада ова игра не нуди ни део онога што нуди једна добра MMO игра. Последица је то да сте осуђени да ову игру играте у single player режиму. Став да ли је то добра или лоша игра зависи умногоме од самих играча, просто због тога што је то ствар личног избора, односно тога да ли волите једноставан начин играња и сталну јурњаву за бољим и јачим оружјем и опремом. Ако сте такав тип играча, онда сте вероватно за ову игру и онда постоји велика вероватноћа да ће вас ова игра држати прикованим за рачунар дуго времена, а ако пак нисте такав тип играча, онда просто немојте ни да се замарате. Игра јесте заразна, има интересантних момената, али само за праве љубитеље. Рецимо још једном: основне мане су понављање и велика неоптимизованост, која доводи до ужасног успоравања када се сусретнете с више противника. На крају само треба рећи да смо од ове игре очекивали пуно, пуно више.
Корисни линкови