Драгомир Влајсевић
19.07.2008.
У свету PC-ја хибридне игре су релативно ретке - нису претерано честе ни у свету конзола, али их има. Један од најбољих примера сигурно је серијал Kingdom Hearts, где је Square у сарадњи са Disney-ем спојио ликове из Final Fantasy-ja и цртаних филмова. Нажалост, овај пут се не бавимо поменутим серијалом, него игром Warriors Orochi, која је спој светова из игара Dynasty Warriors и Samurai Warriors, који се недавно прво појавио на великом броју конзола.
Овакав спој, мора се одмах на почетку приметити, нагиње ка ужасу. Везивни елемент игре је демон Orochi, који је узео одређене периоде јапанске и кинеске историје и спојио их у једно доба како би могао да се бори против познатих ратника. Прича је само корак од неимања икакве приче, а презентација је у класичном јапанском стилу, где се често питате о роду ликова које водите и слушате веома лошу америчку синхронизацију, од које вам једноставно неће бити добро.
Warriors Orochi је акциона игра у којој водите три лика и млатите све испред себе; у ствари, само један лик је на екрану, али у било ком тренутку можете га заменити једним од преостала два како би онај претходни обновио енергију. То ће бити потребно, јер се на вас у току једне мисије сјати близу хиљаду безглавих противника и неколико истакнутијих негативаца, који нису толико опасни због свог оружја колико због текста који изговарају. Ту војску негативаца победићете претежно притискајући један једини тастер; мада има простора за финесе, игра једноставно то од вас не тражи. Важније је опремити ликове новијим оружјем, можда поставити нове могућности, које вам опет и нису тако важне ни неопходне, као и одабрати прави пут којим треба доћи до краја нивоа.
Бирање пута чини се као елемент стратегије, али, нажалост, доста нивоа (један ниво је обично једна мапа) не нуди неку велику могућност избора, па идете тамо где се врата отварају. Досаду понављајуће борбе могли би вам који пут разбити аутоматски управљани ликови које пратите, али проблем је што над њима немате апсолутно никакву контролу, па ће се догодити да изгину, што ће вас натерати да кренете из почетка. Није ни неопходно рећи да им не можете наређивати - било би одлично да им можете дати предлог да мало сачекају, јер ће их иначе неко побити, али развојни тим игре једноставно није хтео да се оптерећује тиме.
Графички, игра је чисто разочарање - с максималном резолуцијом од 1024 x 768 и ефектима који се међусобно искључују (anti-aliasing аутоматски искључује динамичка светла и сенке) ово је једна од технички најзаосталијих игара које су у последње време изашле на тржиште. Звучна подлога исто тако није за похвалу, јер ћете поред повремених уздаха чути лоше гласове и јако сумњив избор музике, која се креће од квазиметалних рифова до квазикласичне јапанске. Једина светла ствар је забавни елемент од неких пола сата и подршка за играње за два играча на једном компјутеру, али то је сигурно премало за данашње стандарде.
Корисни линкови