Драгомир Влајсевић
10.07.2008.
На тржишту RTS игара Universe at War: Earth Assault, као и гомила других, користи исте карактеристике стратегијских игара, иако је у исто време неки јединствени детаљи разликују од других сличних свемирски базираних стратегијских наслова. Ако сте поклоник стратегијских пуцачина са живим противницима користећи мултиплејер, Universe at War: Earth Assault ће своје јединствене детаље показати знатно боље него у single player кампањи, где су они помало ограничени.
Сценарио ове игре приказује нам мајку Земљу као средиште интергалактичког сукоба три различите расе, док су људи врло брзо стављени у други, тј. четврти план, што је врло занимљиво и освежавајуће решење. Прва раса, Hierarchy, одлучила је да Земљу претвори у велики сабирни центар материјала. У нашу одбрану укључила се друга раса, Novusi, заклети непријатељи Hierarchy-ја, којима није толико стало до нас колико до прилике да их униште. После бесомучних борби између ове две расе, на бојном пољу појављује се и трећа - Masari. Masari су, наиме, наши давни преци, који су пре много година побегли са Земље при налету моћних и тада за њих преснажних Hierarchy-ја. У међувремену су се оснажнили и постали технолошки способни да очисте свој давнашњи дом, а сада нашу Земљу.
Развојни студио Petroglyph овде је направио први добар корак, базирајући причу на сукобу ванземаљских сила, па је по тој формули одлучио да стави нагласак на њих. Један од најбољих детаља целе игре је успешан развој ове три расе, што игри даје занимљиву дозу разноликости. Све три расе су потпуно друкчије једна од друге, и по изгледу, и по карактеру, и по својим јединственим могућностима - детаљ који је успео да издигне овај наслов од осталих. Hierarchy је раса дивова, великих спорих мобилних база које своју снагу базирају на јакој ватри, величини и чињеници да су те мобилне базе пакети који укључују све, од скупљања ресурса, прављења трупа до пружања јаке ватре или снажне производње. С друге стране, Novusi су мањи, јефтинији и знатно покретнији. Базирају се на мрежи енергетских тачака које им омогућавају брзу и бројну дислокацију јединица. Можете их упоредити с налетом велике количине мрава. На крају, Masari, древни преци наше цивилизације, одлични су градитељи и стратези. Златна средина између прве две расе, Masari су невероватно разнолики.
Нажалост, осим ових разноврсности појединих раса, кампање неће понудити неке нове могућности, па се све своди на стандардну РТС игру. Чак је и разноликост раса у великој мери спутана нелинеарним мапама и мисијама у којима играчи немају могућност да извуку најбоље из поједине расе. Највећи недостатак игре односи се на зумирање камере. Наиме, зумирања скоро да и нема, што вас оставља на крупном плану у току целе игре, па не постоји могућност бољег прегледа бојног поља с удаљеније тачке од тла. Релативно добре контроле пате од нереаговања на ваше команде, што се не дешава баш сваки пут, али се деси у најгорем могућем тренутку. Нешто другачији облик играња током каријере чека вас у тренутку када се у борбу укључе Масари. Уз класичне РТС борбе играч ће морати да се позабави врло битним стратешким одлукама на глобалном плану.
Уз skirmish модове, мултиплејер је уз своја ограничења прави извор варијација које се играчима нуде због јединствених и различитих раса. У мултиплејеру играчи у великој мери могу да искористе све предности и способности ове три расе, што је због ограничене конструкције мапа у single player-у недостатак. Борба је напетија, рискантнија и неодлучнија због другачијег понашања живих противника спрам компјутерског AI-jа у single player-у. Мало лошија звучна подлога светле тренутке проналази у музици, која доста добро прати акцију, али би гласовни делови морали да буду мало жустрији и одлучнији. Посебно треба истаћи да звучни ефекти недовољно добро прате одличне визуелне ефекте.
Petroglyph је у овој РТС причи успео да пружи врло задовољавајућу визуелну презентацију која се односи на готово све сегменте игре. Занимљиво је да је графички приказ за DX10 потпуно неупотребљив и проузрокује тешке техничке проблеме и губитак стабилности. На DX9.0 машинама прича је потпуно другачија - слика је квалитетна, стабилна и, најбитније, лепа. Много је труда уложено у одличан дизајн јединица и природних нивоа уз феноменалан приказ разноликог снопа ефеката који се могу видети приликом борбе. Укратко, лепа графичка презентација уз лепе јединице, нивое и феноменалне ефекте, али само без употребе DX10.
Корисни линкови