Драгомир Влајсевић
13.04.2008.
Игра The Golden Compass, настала на основу истоименог филма, коме је као литерарни предложак за сценарио послужила трилогија Филипа Пулмана, Golden Compass, код нас преведена под називом Његова мрачна ткања, нажалост, наставља прилично дуг низ неуспешних игара које су настале као додатак филму. Сам књижевни предложак је заиста узбудљиво и веома занимљиво штиво. Ова модерна бајка, препуна занимљивих ликова и веома интересантне радње, води нас на узбудљиво путовање кроз разне светове и авантуре. Игра настала на основу филма који прати радњу првог дела трилогије, нажалост, ни изблиза није тако занимљива као књига или филм, чија је у ствари верна копија.
The Golden Compass својим сценаријем прати радњу филма. Међутим, основни проблем игре је, као и код већине оваквих игара, то што је она у ствари само пуки промотивни додатак филму, на брзину направљен производ, без ичега што би привукло ширу играчку популацију, с графиком која једва да задовољава данашње стандарде. Током игре ви наизменично водите или девојчицу Лајру (Lyru), главног јунака приче, или њеног помагача - даимона, борбеног малог медведа Лорека (Lorek). Нивои на којима управљате Лајром своде се на проналажење отете деце. Они су направљени као мешавина јурњаве с избегавањем противника и прелажење препрека. У току игре морате и да одиграте једну од две мини-игре, које су заиста направљене крајње катастрофално. У једној, током разговора морате да убедите свог саговорника у нешто, бирањем одговора, а у другој тражите одговоре на питања из Лајриног дневника, како бисте на основу њих погодили који симбол на златном компасу одговара речи коју тражите. Нивои на којима управљате Лореком су нешто више базирани на акцији, али и то је заиста јадно. Медведић може да удари, блокира и зграби противника. И тако у круг, док не завршите ниво.
Графика је заиста на најнижем могућем нивоу, јадан engine, с једноставним моделима, лоше одрађеном околином и противницима који се понављају. А ни камера не може да се контролише. Настављајући се на ово, и звук у игри је "благи очај", музика која се брзо заборавља и које боље да и нема, с гласовном глумом која је испод сваког нивоа. Када се саберу графика и звук ове игре, нажалост, добија се једно велико ништа. Цела игра је само узалуд потрошено време, а од свега тога помало одскаче једино концепт мини-игара, мада ни то није богзна шта што би било довољно да вас заинтересује. Ако желите да боље потрошите време, онда прочитајте књигу и одгледајте филм - заиста ћете уживати, јер нуде много више забаве и неупоредиво су занимљивији од игре.
Користан линк