Драгомир Влајсевић
21.07.2008.
После неуспешног уласка у 3D свет пре шест година, серијал Simon the Sorcerer вратио се изворном концепту класичне point'n'click авантуре. Они мало старији радо ће се сетити времена Амиге и авантура које су тада харале светом игара. Уз неизоставне Monkey Island и Индијану Џоунса, Simon the Sorcerer била је успешна point'n'click авантура коју су многи заволели због специфичног хумора и иритирајућег главног јунака. Нажалост, као и сви слични серијали, Сајмон је током времена пао у заборав уз краткотрајно лоше искуство с трећим делом, који би најбоље било заборавити.
Четврти наставак игре - Simon the Sorcerer 4: Chaos Happens, успешно је објављен прошле године на немачком тржишту, где је игра покупила у доброј мери одличне оцене, а сада се појавила и у својој енглеској варијанти. На први поглед одушевљава стил игре, који је исти као у прва два дела, уз видно побољшање на графичком плану. Наиме, иако је у самој игри немогуће променити резолуцију, што је у данашње време чудно, све сцене су одлично дизајниране и, што ће већини играча одговарати, предмети на њима довољно су јасни и лако уочљиви без потребе за финим милиметарским помацима миша.
Прича четвртог дела поново нас води у магично краљевство у којем се дешавају чудне ствари. Након визије проузроковане ударцем даљинског управљача посред чела, Сајмон одлучује да отпутује у зачарану земљу кроз ормар, да би убрзо сазнао како га је оставила девојка, док је сам направио мноштво глупости. Почетну збуњеност убрзо замењује лов на двојника одговорног за новонасталу ситуацију, а током игре срешћете поприличан број ликова, од којих су многи познати из претходних издања серијала.
Пошто су основа оваквих авантура паметно осмишљене загонетке, Сајмон на том пољу није изузетак. Иако ће већина загонетки звучати логично, неке буквално треба погодити наслепо, а за оне нестрпљиве аутори су се потрудили да омогуће систем помоћи у три корака, који можете позвати у било ком тренутку. Први вам даје благу помоћ шта урадити, други детаљније објашњава куд отићи, а после трећег би и играчима с минималним знањем енглеског решење требало да буде лако. Примера ради, пијаног вука треба наговорити да поједе Црвенкапу, али бака га не пушта у кућу. Прва помоћ говори о причи "Вук и седам јарића", друга да вук мора изменити глас, док трећи јасно каже да балони напуњени хелијумом изазивају смешан, али у овом случају користан ефекат и да их можете наћи у скоро сваком дућану.
Можда огрезли авантуристи неће користити ову помоћ, али почетницима ће и те како добро доћи, као и онима који ће Сајмона заиграти искључиво из сентименталних разлога, јер већ годинама играју неки други жанр. Што се тиче самог Сајмона и конверзације с другим ликовима, мора се признати да су иритантнији него пре. Поред Сајмоновог препотентног наступа, смета и понављање једних те истих разговора, при чему је немогуће било шта урадити док лик не изговори свој текст или док га не прекинемо усред излагања, што баш и није пожељно. Иако овај наставак игре Simon the Sorcerer представља помак у односу на прошли део, далеко је од забавности оригинала, док је мањак хумора и те како видљив. Уз сав труд аутора, због система помоћи препоручујемо га само почетницима у жанру, као и старијим играчима који су губили дане и ноћи на решавању проблема из оригиналне игре. Чини се да би игра уз мало више (смисленог) хумора привукла већи број играча, јер овако остаје помало недоречена.
Корисни линкови