Драгомир Влајсевић
23.05.2008.
На жалост великог броја играча који уживају у овом серијалу, SimCity-Societies представља, у најмању руку, класичан пример поједностављивања игре зарад што веће популарности. Ово је, у најкраћим цртама описано, неозбиљна верзија игре The Sims. Јесте све весело, шарено и прилично једноставно, али без много логике и здравог разума. Разлог је вероватно то што ову игру потписује развојни тим Tilted Mill, а не већ доказани и познати Maxis.
Сама игра доноси много новина, које су превасходно намењене повременим играчима, а и већина осталих новина односи се на додатно упрошћавање. Предзнање вам и није потребно. Проучите туторијал и већ сте спремни да градите метрополу. Основна новина коју игра доноси односи се на увођење шест нових ресурса, такозваних социјалних енергија. То су креативност, ауторитет, просперитет, спиритуалност, знање и продуктивност. То и није тако лоше замишљен концепт, али се у њему крију многе нелогичности. Ови ресурси се у игри огледају у томе што изградња одређеног објекта троши неки новац, али и одређену количину неке од наведених социјалних енергија. Ту се и крију претходно поменуте нелогичности. Како то да градска кућа генерише ауторитет, а полиција га троши, или како то да музеј за децу генерише знање, а троши креативност, и тако даље... Овде треба поменути и другу новину, која се односи на електричну енергију. Било где на територији града (мапи) направите електричну централу и све зграде имају електричну енергију, нема потребе за далеководима и жицама; веома згодно и не претерано логично, а можда само веома упрошћено.
Није баш све тако црно у овој игри. Има ту и забавних елемената, али заиста нема никаквог изазова. Сви објекти подељени су у десетак друштвених уређења, као што су индустријско, тоталитарно, романтично... Можете бирати ком друштеном уређењу ће припадати ваш град. Наравно, не мора све бити у истом стилу, али одређено уређење увек преовладава. Ово уједно и доводи до појаве одређених елемената карактеристичних за то уређење. Ако сте, на пример, изабрали тоталитарни режим, на сваком ћошку вашег града биће постављене камере, на пример. И овде, као и у осталим играма овог серијала, увек можете проверити шта раде или како се осећају становници вашег града једноставним кликом на било кога од њих. Можете видети шта ради, да ли је задовољан или му нешто недостаје или смета.
Све у свему, игра баш и нема пуно додирних тачака с целим серијалом, осим можда идеја о изградњи града, иако и није толико лоша, на крају крајева. Графика је задовољавајућа, брзо се учи и све је веома упрошћено и симпатично. Остају, ипак, многа питања о логичности социјалних енергија, велика захтевност игре, као и њено често излетање на десктоп када се игра под Windows Vistа-ом (ово се да исправити patch-ом, који морате скинути пре него што почнете да играте, а с њим добијате и две нове зграде и две мапе). Игра под Windows XP-ом ради сасвим нормално; ту нећете имати проблема и неће вам требати patch.
Корисни линкови