"Након битке са неумрлима, приче кажу, ужасни зомбији пљачкају лешине палих ратника, односећи њихове кости назад у мрачне млинове, где их волшебници стапају у страшни катапулт од костију."
Warlords Battlecry II је наставак познате игре аустралијских мајстора заната који су нас уводили у толкиновски свет битака у фантастичним световима. Саслушавши најаву за ово наступајуће ремек-дело, могу рећи да једва чекам другу половину децембра, да макар испробам демо-верзију игре, која је најављена за почетак 2002. године.
Основа игре је херој који јача кроз победе. Изабрани херој може водити трупе и у кампањи и у појединачним биткама и у игри за више играча. Постоји 20 врста хероја који могу бити једне од 12 различитих раса - људи, патуљци, шумски вилењаци, високи вилењаци, тамни вилењаци, тамни патуљци, варвари, минотаури, орци, демони, неумрли и чаробни народ. Свака раса има различит начин развоја, другачије зграде и јединице, као и принцип борбе. Укупно постоји преко 130 јединица, што је јако велики број - а ако ми не верујете, покушајте само да набројите бар 50.
Терен је, иако игра није цела урађена у 3D маниру, рендерован и мапиран висински, што значи да ћете моћи да са врха стрмог брда гађате коњицу (а богами и остале), која ће само моћи да вас мрзи. Важна промена у односу на први део биће и аутоматско бацање магија, тако да ће таква врста јединица моћи сама да дела у борби, не чекајући да се искључиво њој посветите. На располагању таквим борцима биће 11 области магије, од Пиромансије до Некромансије - са све заједно преко 100 различитих чини.
Игра ставља нагласак на борбу, док је систем ресурса веома једноставан и не оптерећује. Кампања није линеарна, што је за сваку похвалу. Борбене јединице временом постају искусније, добијају одликовања и уче нове вештине, а најбоље од њих ће се често придружити самом Хероју у виду личне гарде, тј. прелазиће у следећу битку са њим. Кад смо већ код најбољих - свака раса има на располагању по једног Титана који је нека врста суперјединице, али захтева пре свега много, много ресурса.
Када је реч о интелигенцији противника, свака јединица има јединствено понашање, као и противнички хероји, а што је занимљиво на Интернету ће се појавити мноштво профила резоновања за компјутерске заповеднике. Графички угођај би требало да буде врхунски. Змајев дах ће заувек спржити земљу, трупе ће остављати у снегу трагове који ће се моћи пратити, а осветљење и моделовање честица при експлозијама биће прави спектакл. Додајте на то преко пола сата оригиналне келтске музике у оркестарском извођењу и биће вам јасно зашто једва чекам демо-верзију.
У верзији за више играча, снаге ће одмеравати до шест противника преко Интернетa или LAN-а, а могуће је и играти један-на-један модемом. Рећи ћу вам још само да је на располагању и едитор за мапе, онакав каквог су га користили и аутори.
"Појединачно, иако изузетно брзи, силфи су вероватно најслабија бића у земљи Етерији. Ипак... јако ретко се среће само један силф. Наоружани иглоликим бодежима, они брзо окружују и савладавају далеко моћније противнике."