Драгомир Влајсевић
08.07.2008.
Најједноставнији могући опис игре Portal је да се ради о логичкој игри из првог лица с пуно откаченог хумора. Будите се у соби и чујете чудан глас компјутера који звучи као да је попио коју кап више. AI је Гладос, а локација овог спаљеног експеримента је Aperture Science Enrichment Centre, у којем се будите и пролазите својеврсни тренинг. Првих неколико соба је једноставно нека врста упознавања с основним механизмима игре: ултраједноставност - треба покупити кутију и ставити је на склопку (с варијацијама у броју) или решити неки други вид загонетке, или се прошетати до краја нивоа (велики лифт). Међутим, права забава почиње кад се игра мало удаљи и добијете први пут своје "оружје" - велики пиштољ за испуцавање плавих портала, нешто револуционарно у свету FPS-а.
Мапе су дизајниране тако да нема неког правог пута од почетне тaчке до излаза. Моратe да користите разноразне трикове како бисте дошли до циља. У те трикове спада катапултирање уз помоћ гравитације, заобилажење сигурносних топова и надмудривање дизајнера нивоа с портал пиштољем. Плави портал је улаз, црвени излаз. Једноставно, зар не? Али ради и обратно, ради и непрекидно, ради и у свим смеровима и свим димензијама. Забавно и оригинално. Неколико нивоа касније освајате и друго оружје, можда боље речено, алтернативни начин паљбе за постојећи пиштољ, па сада можете да контролишете два портала. Игра с брзином падања, па искориштавањем те брзине за смер излаза, пребацивањем портала у ваздуху - идеје су неограничене. Уз све то почетно откривање и истраживање Гладос вас прати и задиркује, тј. каже да не гледа, па се извињава због лагања и слично. Гладос није само средство хумора и зафрканције играча већ унутар тих досетки и вицева постоји танка нит која вас усмерава ка решењу загонетке. Како се игра приводи крају, све се више види труд уложен у детаље. Да би се игра додатно отежала, поред нормалних, вероватно бетонских, подлога на које се може поставити портал, постоје и стаклене или металне површине на које се портал не "лепи" па још уз то додајте покретне површине и смртоносне топове и - ето забаве.
С графичке стране, нема шта да се посебно каже, игра користи engine Source, дели моделе и текстуре из оригиналног Half-Life пакета, само је хардверски доста захтевнија, а за то нема баш неког оправданог разлога. Текстуре не представљају неку уметност, ради се о неколико варијанти бело-плаво-сивкасте пластике и неколико живљих боја. Можда је за то заслужна "физика", јер се игра веома ослања на инерцију, гравитацију и сличне "нормалне" појаве повезане с кретањем играча. Са звучне стране нема ничег посебног: стандардно тандркање врата, одбијања кугли или окретање разноразних механизама. Али зато вас компјутер може насмејати до суза.
Нажалост, било која одрасла особа ће загонетке решити врло брзо и опет долазимо до проблема трајности игре. Ради се о забави за једно поподне, што само зависи од тога колико вам дуго треба да се уходате у трикове. Постоји могућност додатних мапа, али све се своди на само пет-шест сати забаве. Ипак, овде се ради о логичкој игри која је тако феноменално дизајнирана да ваш пропуст и неуспех уопште не резултира фрустрацијом. Све некако има смисла, портал се затвори, а ви сте унутра и изгурани сте назад на почетну тачку; неки трикови с текстурама на поду или светлом иза осматрачница дају својеврсну драж. Ниво 19 подиже занимљивост и интересовање играча за игру скоро неописиво. Евентуалну дужину игре можете повећати ако пробате challenge модове. Они су стварно изазовни, али нису немогући, само мало треба размислити.
Challenge модови доносе исте изазове, само траже да се испуца, рецимо, максимално пет портала или да се загонетка реши у пет корака, али не верујемо да је то разлог да још једном прођете кроз игру. Ипак, игра је врло вероватно нешто најбоље што је досад изашло из радионице Valve-a. Оригиналност на делу.
Корисни линкови