Драгомир Влајсевић
03.11.2009.
Можда је највећа новост, односно оно нешто што ће вас едуковати за трке, обична стрелица на стази која вам означава путању којом је оптимално возити и на којој се постижу најбољи резултати. Е, сад, ви ћете рећи, то је већ виђено, а можда и није. Најзанимљивија је боја те линије. Наиме, док је све у реду и док возите по оптималној путањи, линија је зелене боје.
Када улазите у кривину, ако улазите правилно, тако да ћете се при тој брзини и извући, остаће зелена. Ако ће бити проблема и морате мало да промените смер или да успорите, линија ће постати жута, а ако је ситуација критична, тако да постоји велика вероватноћа излетања са стазе, линија на стази је црвене боје; дакле, као семафор. Црвену боју мењате у зелену успоравањем или променом смера аутомобила, а често помаже и бочно проклизавање; углавном, све што можете да урадите је да се вратите на оптималну путању која поново постане зелена. Можда то делује лако, али баш и није, јер је игра врло реална и није нимало лака, тако да ће вам бити потребно доста вежбе.
Наравно, познавање стазе такође је важан фактор за победу. Бићете много бржи ако познајете кривине и знате којом брзином можете ући у кривину да бисте најмање изгубили на брзини. Ма, све вам је јасно, чиста возачка филозофија. Врло је важно и то какав погон има аутомобил - предњи, задњи или AWD (на сва четири точка, quattro). Предњи погон је мало стабилнији, задњи боље улази у кривину, а AWD је комбинација. Све треба прилагодити стази. Разлику ћете и те како осетити. И још једна ситница: покушајте да не ударате у ограду и друге аутомобиле. При јачем ударцу екран се замути, при нешто слабијем нестане боје на екрану, и све то делује веома ефектно, али не дајте се омести. Мало-помало доћи ћете до 50. возачког нивоа. Наравно, крећете од првог.
Графика је развијена до детаља, и заиста нема замерки на њу и нема се ту шта пуно рећи. Ужитак је играти, јер имате онај прави возачки осећај. Посебно је занимљива публика, која је потпуно реална и шаролика - једни вичу, други машу, трећи скачу, фотографи сликају, а екипа чак и испија пиво и пече роштиљ. Звук је изненађујуће добар, аутентичан, и може се рећи да су се овде стварно потрудили и направили најбоље што се може. Исто тако, треба додати да је у комбинацији одличног звука и графике играње на висини, тако да је то једна лепа заокружена прича. Једина мана у свему томе је то што, ако хоћете да возите добар аутомобил, морате имати и добар рачунар.
На крају, као закључак намеће се одговор да је Need For Speed Shift дефинитивно најбоља симулација вожње из NFS серијала. А било би и глупо да није кад је последња. Ако је упоредимо са Codemaster-овим насловима (Fuel, DiRT, Grid, SBK09), ради се о заиста врхунским симулацијама вожње. Питање је једино шта ви више волите - тркање на стази, уличне утрке по граду или off-road по неким шумским или макадамским путевима. Да ли више волите трке у најновијим аутомобилима са стотинама па и хиљадама коња, или више волите да подигнете прашину невероватним, необичним и јаким монструмима на неасфалтираним стазама. На крају се све то сведе на исто, важно је да је могућност играња на висини, то јест да је вожња добро направљена. У Need For Speed Shift је одлична и ту треба завршити. Наравно, не треба посебно помињати да је волан бољи од тастера. Да, и требало би да набавите Need For Speed Shift и мало уживате у вожњи.
Корисни линкови