Драгомир Влајсевић
05.01.2008.
Тешко је на тржишту игара пронаћи серијал који има тако бурну историју и који је сваким својим појављивањем изазивао пажњу у свету игара као што је серијал Need for speed. Наравно, као и код сваког серијала који траје толико дуго, било је ту и падова и успона, што је и сасвим уобичајено. Овога пута пред нама је наставак под именом ProStreet, који, нажалост, не представља ништа ново ни револуционарно, већ је, претпостављамо, настао из чисте потребе да се понешто заради на добро познатој теми. Колико смо у праву показује и чињеница да је овај наставак игре доживео и своје издање за мобилне телефоне, па сада ProStreet можете играти и на мобилном.
Међутим, да кренемо од почетка. Сценарио је добро познат из ранијих наставака. Ако сте имали прилику да играте било који од наставака ове игре под именом Underground, биће вам све јасно. Сада је тежиште бачено на професионализацију до сада илегалних трка и такмичења која сте, претпостављамо, имали прилике да одвозате у некој од многих претходних варијација на исту тему. У овом делу кружне трке се налазе под именом Grip challenge. Као новина уведен је Grip classes, што је у ствари обична трка с противницима; они ће вам само сметати, јер нису сви аутомобили који учествују у трци исте категорије, па имате и јаче и слабије противнике. Сектор трке су трке у којима је битно освајати поене у етапама трке, али се поени бележе само ако сте прошли брже од осталих такмичара.
Правила у току вожње готово да и не постоје, кривине можете "сећи", али то вам утиче на укупну вожњу и утисак трке. Трке су организоване у виду тркачких викенда. Класичан single race не постоји, већ можете бирати предефинисане турнире или сами креирати своје. Аутомобили који су вам на располагању су мање-више исти. И даље имате категорију класичних аутомобила, компактну класу, рели аутомобиле, лимузине и три супераутомобила. Исто је и то што за прелазак игре није потребно скупљати новац како бисте добили што скупљи аутомобил, већ то можете постићи и тјунингом свог аутомобила. И даље треба стављати што више спојлера на свој аутомобил како бисте му поправили перформансе. Сама вожња и није нешто; кад је реч о осећају док возите аутомобиле, било да имају предњу или задњу вучу или погон на сва четири точка, никада нећете бити сигурни како се понашају на стази, то јест добијаћете веома чудне реакције аутомобила. Новина је вожња по дану, што досад није био случај.
Визуелно, укупан доживљај и није тако лош. Стазе су веома добре, што донекле поправља доста лош утисак који игра оставља. Аутомобили су сада моделовани с више детаља, а унапређен је и систем дефектаже. Утицај овог система на аутомобиле и њихове перформансе своди се на мала, средња иили комплетна оштећења. Када је возило комплетно оштећено, нећете га моћи возити док га не оправите. У игри смета и лоше урађен AI, који се и даље заснива на веома дискутабилном систему catch up-а, па ће вам се дешавати да ће друга возила ниоткуда налетати на вас, кочиће много јаче и жешће него што се можете надати и тако даље.
Као закључак се намеће да је овај наставак више него неинвентиван и у укупном утиску разочаравајући. Једине светле тачке ове игре, као наставка дугог серијала, јесу вожња по дану (напокон) и пристојно урађене стазе, које, ипак, веома безбојно делују, што донекле разбијају веома сликовито урађени аутомобили прошарани рекламама. Шта рећи? Ако волите да сами "буџите" аутомобиле спојлерима и осталим помоћним средствима, играјте се, а сви остали могу мирне душе прескочити овај наставак.
Корисни линкови