Поздрав свим љубитељима добре стратегије! Поздраве вам шаље и развојни тим Paradox Entertainment-а кроз своју нову игру: Europa Universalis II. За све оне који нису имали контакта са првим делом, следи кратак опис. EU I је једна од "најчистијих" стратегија, не само у војном већ и у смислу кормиларења државом. Игра се на мапи (подсећа на стоне верзије попут Risk-а или Diplomacy-ја) која се постепено открива, а сам развој империје зависи од мноштва фактора - религија, дипломатија, војска, ресурси, трговина... Значи, нагласак је на управљању, а не на предугим анимацијама - иако је графика добра.
Нови део појављује се након само годину дана, што значи да не очекујемо превише промена у визуелном изгледу игре, већ у њеној основи, комплексности и величини. Једна новост је продужен временски опсег играња, од Јованке Орлеанке (1419) до Наполеоновог доба (1820), и упоредо са њим, повећана просторна комплексност - наиме, многе земље које су у првом делу биле "ничије", сада имају своју самосталност и освајачке тенденције, па чак их и играчи могу изабрати да играју са њима. Ту спадају на пример Велс, Тибет, Кина, Кореја, Манџурија, а можете играти чак и са Апачима, Чирокима, Мајама, Инкама, Ашантима (афричко племе) - и то пре него што се Европљани искрцају у те крајеве света!
Повећана је и разноврсност религија, што је и разумљиво ако узмемо у обзир претходно набројане егзотичне крајеве. Тако ћете се сада суочавати не само са православнима, католицима, протестантима, сунитима и шиитима већ и са будистима, поборницима хиндуизма или конфучијанизма. Поред религија постоји и концепт култура који одређује модификаторе прихода и незадовољства народа у зависности од међусобне трпељивости.
Војни аспект ће бити обогаћен могућношћу унајмљивања плаћеника (чак и пирата), који ће бити јако скупи, али чије ће одржавање бити идентично са регуларним трупама. Сама борба неће бити промењена - једини начин да будете сигурни да ћете победити је да имате довољно трупа, и да им је морал и квалитет висок.
Нови елемент је контрола домаће политике, где ће се укорењени друштвени односи мењати на рачун стабилности државе или новца у благајни, али дуготрајним процесима, тј. једном у 10 година. Дипломатски сада можете неког упозорити или некоме гарантовати независност, што вам омогућује да пођу ли ствари наопако, имате оправдање за објаву рата. Анексија неће ићи лако као до сада, већ покрајину по покрајину.
Лоша страна је да се и даље једна иста икона користи за означавање армија независно од њихове величине и што се међу порукама које добијате појављују оне везане за делове света за које још не знате.
Главна позитивна страна ове игре је та да не постоји стратегија са толиким бројем држава које независно функционишу у исто време, а од сада ће се светском доминацијом моћи бавити и више играча одједном.