Драгомир Влајсевић
27.05.2008.
Најкраће речено, игра Imperium Romanum нам по ко зна који пут нуди могућност да градимо Рим, престоницу Римског царства. Пошто је та тема много пута поновљена у разним стратешким и градитељским играма, питање је да ли овај наслов нуди било шта што нас поново може натерати да засучемо рукаве и градимо Рим, посебно ако се зна да у самој игри није посебно развијен систем борбе, што није карактеристично за империју која је оружјем покорила пола тада познатог света.
Игра нуди класичне сценарије по којима можете почети градњу ове метрополе (сваки од тих сценарија нуди три нивоа тежине) уз помоћ такозваног timeline-a, који вам нуди да кроз историју Римског царства изаберете тренутак када ћете почети с игром, то јест градњом. Ова отвореност и флексибилност игре на самом почетку осигурава да сваки играч пронађе одређени сценарио који му одговара, јер сваки од њих има одређене специфичности. У неком сценарију не можете да градите фарме, у неком ћете моћи да тргујете искључиво с Римом итд. Градња тече релативно брзо и не претерано компликовано уз помоћ менија, на коме се бирају зграде које морате направити. Једноставно изаберете мишем жељену зграду и поставите је на одабрано место.
Сам град функционише на принципу да свака зграда има одређену функцију, то јест производи неку сировину, коју можете користити у другој згради. Тако се развијају производни ланци чији је основни задатак задовољење потреба становника града; оне су различите и варирају од тренутка почетка градње а временом се повећавају. На самом почетку становници ће вам тражити основне ствари, као што су вода и пшеница, али се касније ствари компликују и захтеви су сложенији и има их више. Свака од изграђених грађевина има одређени део градског терена који покрива, што у даљем току игре доста компликује ствари. То се може решити прављењем тржних центара, али приликом градње неких делова града доста зграда ћете морати поново да изградите, што може бити помало напорно.
Што се тиче вођења борби, утисак је да је онима који су развијали игру тек након што су завршили речено да морају додати могућност вођења борби. То је урађено веома траљаво и нимало маштовито. На располагању су вам три типа војника: класична пешадија, стрелци и коњаници, а све што можете да радите са својом "војском" је то да јој наредите да оде и нападне одређена варварска насеља, а остало она сама обави. Најбоље што можете да урадите је да такве сценарије избегавате да се не бисте непотребно замарали. Ако се занемари тај део игре и поновно прављење зграда у цикличним круговима, због оганиченог радијуса деловања, ова игра и није тако лоша. Већином је то забавна игра у којој се лако граде зграде, где посматрате како становници вашег града раде свој посао и уживате у сменама дана и ноћи.
Микроменаџмент у игри скоро да и не постоји, тако да вас неће "сморити", а ратовање можете избећи, тако да је једина компликација која се може јавити у ствари прављење трговачких путева, али ни то није нешто због чега бисте морали да се нервирате. Најкраће речено, ово је један од оних наслова који нуде живот без превеликих напрезања.
Корисни линкови