Када се појави нова игра, играчи јој углавном приступе на један од два "глобална" начина. Први јој се неизмерно радују зато што ће је завршити пре свих осталих, победити све друге (ако је за више играча), а други зато што ће поново имати неколико оних специјалних момената (који могу трајати и данима) када ће се моћи уживети у другачијег себе, другачији свет - једноставно и укратко - када ће искусити нешто ново што је можда квалитативно другачије од свега постојећег или доступног сада и овде. Када се та два приступа искомбинују (професионално-играчки и романтизирано-маштовити), тј. када вас нека игра примора својим квалитетом да јој приступите на оба начина, онда она заслужује назив Гига-Разбија-Мега-....-Игре. Зваћемо је скраћено ГРМИ.
GOTHIC је ГРМИ. Јединственост целе игре већ у старту се огледа у њеној уводној причи. Краљева војска ратује против Оркова, а услед недостатака ресурса долази до обавезног повећања потражње недобровољне радне снаге, тако да Краљ, у својој мудрости, налаже да сви осуђеници морају радити у рудницима. Међутим, како се то ником од "принудно запослених" не свиђа - они беже главом без обзира. То је до те мере наљутило Краља да је наредио дванаесторици најјачих магова у краљевству (и то шесторици из реда Воде и шесторици из реда Ватре) да рударску колонију Khorinis ограде титанском магичном баријером, која неће допуштати никоме да бежи одатле - док ће улазак бити могућ. Магови као магови, изврше задатак - али начине баријеру превеликом, обухватајући и себе и недужне људе њом. Ви бивате убачени унутар баријере, тренутак након што вам један маг дода поруку за своје колеге унутра.
А унутра постоје три кампа. У једном су магови који мозгају (и не само мозгају) како да сруше, пониште своје (не)дело. У другом су лопови и ратници (можда боље рећи убице и силеџије), а у трећем група фанатика која се моли свом божанству Спавачу да их ослободи. Наравно - требаће вам доста времена да схватите уопште како ствари стоје.
Даље, долазимо до битнијих ствари које чине игривост одличном. Терен је огроман, и увек се по њему неко/нешто креће. Карактеристике Вашег лика мењаће се у зависности од тога како се према коме опходите, тј. које ствари учите од кога. Процес комуникације се одвија по принципу рачвања дијалога, а ликови се буне ако их превише пута питате једну те исти ствар (коначно!). Наравно, постоји и алтернативни начин комуникације - шаком у главу. Но, ту припазите, барем у старту, јер нисте баш од брега одваљени. Ваши сапатници неће само стајати у једном месту већ ће се понашати сходно свом радном дану (коначно!), а успут ће и различитим фацијалним експресијама реаговати на Вас - у зависности од Вашег угледа. И још једна битна ствар: уђете ли неком у кућу и он Вас ухвати, прво ће Вас замолити да одете, а онда и истерати (коначно!).
Коришћење предмета је изузетно лако - USE тастер врши све што треба, укључујући и табање. Постоји дневник у којем су забележене све битније информације - да их не бисте држали у глави. Атмосфера је одлична, боје до сада невиђене (нарочито повремене експлозије боја услед покушаја пробоја баријере од стране магова).
Да, најављује се и наставак :)
Уфффффф..... Ето, то је то. Укратко.