Драгомир Влајсевић
24.06.2008.
Популарни серијал Command and Conquer прошле године нас је пријатно изненадио наставком Tiberium War, новим поглављем овог виртуелног свемира. Поред тога што је у сукоб GDI-ја и Nod-a увео трећу расу, ванземаљце Скринове (Scrin), квалитетном графиком и невероватном оптимизованошћу поново нас је запалио за пријатне масовне битке.
Следећи већ устаљену праксу, према којој је свако издање света C&C-a добило експанзију, Electronic Arts је на тржиште избацио Kane's Wrath, додатак чије играње захтева инсталацију оригиналне игре Tiberium War. Као што и сам назив наставка каже, експанзија се већим делом базира на Кејну као средишњем лику нове кампање, иако то није највећа новост Kane's Wrath-а. Премда је занимљиво видети 20 година виртуалне историје Brotherhood of Nod и сазнати неке делове целокупне приче који су у ранијим наставцима игре Command and Conquer прескочени или траљаво објашњени, 13 мисија, колико их кампања представља, нису баш толико добре да би нас терале да их одиграмо у детаље.
Напротив, неке су веома досадне, нарочито оне у којима се непрекидно јављају нови циљеви. Таман кад помислимо да смо напокон урадили све што се од нас тражи, појави се неки други задатак, што уз дизајн самих мапа није нимало забавно остварити. Ако томе додамо и неки пут ограничено време, што само ствара беспотребну нервозу, играње кампање препоручујемо само истинским фановима који желе да сазнају све детаље о Ноду и одгледају све филмове, од којих се ни у експанзији није одустало.
Највећа новост у читавом серијалу је Global Conquest, потезни начин играња у којем освајамо свет, изграђујемо базе и подижемо војске. Иако солидно замишљен, Global Conquest није баш разрађен као у неким сличним играма, на пример, у Rise of Nations. Овде врло лако читав труд око изградње јаке базе може пасти у воду противничким лансирањем нуклеарке, што доводи до фрустрација, док само подизање војски баш и нема смисла. Тачније, јефтине формације нису довољно ефикасне да учине било какву озбиљну штету и представљају бацање новца, па су једини избор јаке (и скупе) снаге.
У случају сукоба на вама је да одаберете или аутоматско решење, што убрзава ствари, или да ускочите у класичну RTS мисију тоталног уништења непријатеља, што је сигурнији пут до победе. Битке у којима једна страна нема MCV или изграђену базу по правилу су готове за неколико минута и победу односи онај ко има јаче јединице, док о некој тактици можете само сањати. Наравно, мислило се и на нове јединице, а оне су овога пута представљене путем фракција, концепта преузетог из Generals-a. Наиме, свака фракција је специјализована за једно подручје ратовања, а њихове најјаче јединице заиста су уникатне и импресивне; на пример, чудовишни Нодов redeemer. Иако Kane's Wrath има доста мана, свидеће се фановима читавог серијала. Ипак, видљиво је да садржи доста неискоришћеног потенцијала, при чему се у првом реду мисли на Global Conquest, који је могао бити далеко занимљивији.
Корисни линкови