Драгомир Влајсевић
26.06.2008.
Када прича о неустрашивом убици Алтаиру почиње натписом да је игра плод фикције инспирисане историјским догађајима и ликовима, а дизајнирао ју је, развио и продуцирао мултикултурални тим с различитим религијским уверењима, онда се човек просто мора запитати докле смо дошли. Зар је дошло до тога да се игра која дотиче хришћанство и ислам мора на почетку оправдавати? Толико нас је страх од верских фанатика да морамо да оправдавамо забаву? И остатак игре сличан је самом почетку - кренуло се с неким добрим идејама, али је њихова реализација под знаком питања.
Радња прати Дезмонда Мајлса (Desmond Miles), којег отимају и транспортују у Abstergo Industries, где га приморавају да користи Анимус, справу која особу може навести да проживи генетска сећања. Можда "приморати" није права реч, јер Мајлсу кажу шта мора урадити, а овај се скоро без питања покорава. Немојте мислити да смо вам сад покварили радњу, јер се главнина приче догађа у прошлости, у доба Трећег крсташког похода, и морамо признати да је пристојна. Помешана с оном у Мајлсовој садашњости гради одличан темељ за будуће наставке серијала, којих ће сигурно бити.
Assassin's Creed je замишљен је као Grand Theft Auto у пустињи - имате три велика града и покрајину између њих. Алтаир јури својим коњем између њих, али кад једном "откријете" градове, можете се једноставно "телепортовати" између њих, што штеди време. Кад стигнете у градове, обично ћете посетити биро у којем ће вам дати задатке, тј. рећи вам шта морате проверити како бисте добили одобрење да се дочепате будуће жртве и решите је овоземаљског тела. И у том делу Assassin's Creed једноставно бриљира. Градови су велики, а сваки пут кад се вратите (касније мисије вас враћају), отвори се нови део. Можете ходати улицама које су препуне људи, али најверојатније ће сви бирати кровове. Алтаир је невероватан атлетски тип који се креће складно и најтеже вратоломије изводи као од шале - трчање по крову, скакање на другу зграду, а верање на највиши минарет како бисте видели комплетан град њему изгледа лако, али је невероватно ефектно. Ма колико пута бацили поглед на панораму, сваки пут ћете остати запањени архитектуром и количином детаља.
У игри на располагању имате четири "врсте" напада - оштрица којом изводите тиха убиства "искаче" из рукава и због ње је Алтаир морао да одреже прст леве руке; мач служи за одбрану кад се тихи приступ претвори у гласан и стражари нагрну; ножеви за бацање сређују непријатеље из даљине, а ту је и песница, како бисте убедили одређене људе да вам дају информације. Борба мачем има доста финеса, али игра их уопште не користи - кад на вас навале стражари (скоро увек се ради о барем три или више), једино можете да држите блок, чекате да један од њих замахне и у том тренутку кренете у напад. Алтаир ће се измаћи, направити ефектан потез и обично прилично крваво докрајчити јадника. Због тога су у ствари борбе јако једноличне и досадне, па ћете након неког времена једноставно почети да их избегавате. Мисије пате од сличног проблема понављања и досаде, јер су скоро све исте.
Технички гледано, игра је прилично импресивна; пејзаж којим јашете између градова, огромни градови крцати људима, поглед који се протеже километрима, гомила детаља, жамор на трговима (као и повремени иритирајући глас, који се, као и добар део игре, стално понавља) и невероватан систем - једноставно, идеш! Али, проблем је што треба имати много добру машину да бисте се упустили у све те силне акробације. Ако вам није јасно о чему говоримо, погледајте само info box и пробајте да прочитате која је минимална конфигурација за комотно играње.
Assassin's Creed је игра где толико тога ради просечно и понављачки да једноставно не можете веровати да су на њу утрошени огромни милиони. Међутим, кад видите градове, кад почнете да трчите по крововима и скачете са зграда, једноставно не можете а да не обожавате тај део. Ако ништа друго, Assassin's Creed је показао шта у будућности можемо очекивати од њега - неке идеје су супер, неки делови игре су фантастични, али главна ствар ће бити преправљање досадних мисија и система борбе, јер то иначе занимљиву игру гура међу наслове које треба избегавати.
Користан линк